Žene koje trče s vukovima - C.P. Estes

Tekstovi za inspiraciju:

Clarissa Pinkola Estés
Žene koje trče s vukovima
Algoritam, Zagreb 2009.   (u odličnom prevodu Lare Holbling Matković)
 

,,Postoji ljudsko vreme i postoji divlje vreme. Kada sam bila dete u severnim šumama, pre nego što sam naučila da postoje četiri godišnja doba, mislila sam da ih ima na desetine: doba noćnih oluja s grmljavinom, doba munja, doba logorskih vatri u šumi, doba krvi na snijegu, doba ledenog drveća, pognutoga drveća, drveća koje se njiše samo pri vrhu, drveća koje izbacuje svoju decu. Sviđala su mi se doba dijamantnog snega, snega koji se puši, škripavog snega, pa čak i prljavog snega i kamenog snega, jer je to značilo da se približava doba cvetova na reci.

Ta su doba poput važnih i svetih posetilaca, a svako je slalo svoje glasnike: otvorene šišarke, zatvorene šišarke, miris trulog lišća, miris nadolazeće kiše, pucketavu kosu, ravnu kosu, bujnu kosu, labava vrata, čvrsta vrata, vrata koja se uopšte ne mogu zatvoriti, prozorska okna prekrivena ledenim vlatima, prozorska okna prekrivena mokrim laticama, prozorska okna prekrivena žutim polenom, prozorska okna pokapana smolom drveta. Naša je koža takođe imala svoje cikluse: suva, znojna, prljava, opaljena, meka.

Psiha i duša žene takođe imaju svoje cikluse i doba delovanja i samoće, trčanja i ostajanja, sudelovanja i odmaka, traženja i odmora, stvaranja i inkubacije, ovosvetovnosti i povratka na mesto duše. Kada smo deca i devojke, instinktivna priroda primećuje sve te faze i cikluse. Ona se zadržava u našoj blizini, a mi smo svesne i aktivne u raznim razdobljima u skladu s onim što smatramo prikladnim.''