Legionari i šampioni sa juga Srbije - razgovor o vežbanju i ishrani

U životu tragamo. Za srećom, uspehom, lepotom, ljubavlju. Tragamo za onim situacijama i ljudima koji će učiniti da se osećamo - živi. Tragamo za mirom, kako bismo osetili trenutak, sada i ovde, bez kovitlaca briga, misli, sećanja, planova. Tragamo za nadahnućem. Tragamo za balansom.

U želji da živimo zdravo, često zaboravljamo da osluškujemo glavnog savetnika - naše telo. Želimo da nam odgovore i rešenja neko da. A ustvari, potrebno je da ih sami naslutimo. I to prateći, slušajući svoje telo. Kada želimo da popravimo ili promenimo način na koji živimo, često zaboravljamo da je potrebno da promenimo ne samo ono što jedemo, već i ono što mislimo, način na koji se svakodnevno ponašamo.

Profesionalni sportisti često su u prilici da aktivno, svakodnevno prate signale i svog tela i svog duha, nastojeći intenzivno da prevaziđu sopstvena ograničenja i otkriju šta zaista sve mogu. Predstavljamo Vam višestruko nagrađivani sportski klub ,,Legionari'' iz Niške Banje, čiji su članovi, muškarci a još i više žene, u proteklih par godina osvojili veliki broj medalja i čiji  jedan od stubova napretka čine upravo zdrave namirnice iz naše ponude.

Predstavi nam ukratko sebe i svoj klub?

Podrav Bio Špajzu, ja sam Milan Grozdanović Konzul, imam 26 godina, jedan sam od osnivača i predsednik kluba ,,Legionari" iz Niške Banje. Klub sam osnovao sa prijateljem, Nemanjom Šutanovcem, 2013. godine.

Kakva tačno vrsta sportskog kluba je u pitanju? Kojom vrstom treninga se bavite?

Mi smo odlučili da naš klub nema jedno polje delovanja. Bavimo se funkcionalnim fitnesom, powerlifting-om, olimpijskim dizanjima tegova, kondicioniranjem sportista itd. Konstantno unapređujemo naše znanje kako bi unapredili rezultate naših treninga.

Kojim sportovima se bave sportisti koji vašu metodu koriste za dopunu svojih osnovih treninga?

Kod mene treniraju kik bokseri, bokseri, borci MMA,  ragbisti, rukometaši, košarkaši itd. Neki od njih su svetski i evropski šampioni!
Mitar Dugalić - juniorski šampion sveta u kik boksu, Stevan Živković - profesionalni prvak Evrope u kik boksu, Aleksandar Stojičić - prvak države u MMA, Lazar Živković - kapiten niškog kluba i reprezentativac u ragbiju, Davor Basarić - član univerzitetske reprezentacije u rukometu... Pored njih, na treninge dolaze i rukometašice Naise, rukometaški klub ,,Niška Banja", drugi ragbisti, borci brazilske džiu džice i MMA, itd... naravno ne računajući šampione u powerliftingu i olimpijskim dizanjima... :)

Kakav je tvoj stav prema hrani? Uživanje, zdravlje, alat za sportske uspehe, polje za istraživanje...?

Ili živiš da bi jeo ili jedeš da bi uspeo. Teško je povezati taj dvojac. Tokom poslednjih godina dosta sam to proučavao i pokušavao da shvatim značaj ishrane u sportskom smislu. Najbolje shvatanje toga je dao Lui Simons (tvorac Westside sistema po kome treniramo u našem klubu): ,,Sve shvatite kao pomoć napretku ili kao odmaganje. Pretpostavimo da ne znamo da li zdrava ishrana pomaže. Gledaćemo iz drugog ugla. Nezdrava ishrana sasvim sigurno ne pomaže i smanjuje naše rezultate. Zato moramo da se hranimo zdravo.''
Što se mene tiče, zdrava ishrana je prvenstveno ona bez glutena, veštačkih šećera i laktoze. To je suština i paleo ishrane. Još nešto sam primetio tokom godina bavljenja sportom i trenirajući druge - jak trening ustvari slabi vaš imunitet. Profesionalni trening je kao zračenje, vrlo je štetan. Zato je potrebno da te negativne efekte neutrališemo ishranom.
O slučaju izgleda i mršavljenja, mislim da nema potrebe ni da govorim da je tu pravilna ishrana važnija i od treninga.

Kako izgleda jedan tipičan dan ili nedelja u tvojoj ishrani?

Mada izgleda da ja ne jedem mnogo, s obzirom da nisam nešto krupan, ustvari svakog dana jedem 5-7 puta dnevno :) Kada sam trenirao 2 puta dnevno, moja dnevna ishrana je izgledala ovako:

doručak
- trening 1
protein i voće - odmah nakon treninga
ručak 1
ručak 2
- trening 2
protein i voće - nakon treninga
večera 1
večera 2

Znači, 5 obroka plus 2 obroka u suplementima. Kada treniram kao sada, jednom dnevno (ali 2-3 sata), obično imam 6 obroka dnevno.

Koje su to namirnice iz asortimana zdravije ishrane koje koristiš u redovnoj ishrani?

Pored redovne klasične ishrane (meso, jaja, voće, povrće, med, orašasti plodovi), koristim i amarant, kinou, kanihuu, alge, pečurke, laneno ulje, GI puter, itd...

Koje su to namirnice iz asortimana zdravije ishrane koje su manje poznate i na koje bi posebno skrenuo pažnju profesionalnim sportistima i vežbačima? I zašto?

Ono na šta bih zaista skrenuo pažnju su pečurke - šitake, reiši i kordiceps. One su deo moje ishrane jer jačaju imunitet i oporavljaju od velikih napora. Kada dođete do stadijuma mojih treninga (6 puta nedeljno po 3 sata dizanja tegova), morate pronaći nešto što će vas oporaviti. Ove pečurke zaista oporavljaju i preporučio bih sportistima da ih koriste.
Pored toga, kombinacija kinoe, čija semena, godži bobica i meda, daće vam kompletan obrok i snagu za veoma jake treninge.

Ti koristiš suplemente, ali ne koristiš steroide. U kojem trenutku treniranja misliš da je potrebno osim regularne ishrane uvesti i suplemente?

Rekreativcima koji rade umerene treninge 3-4 puta nedeljno zaista nisu potrebni suplementi. Umeren trening ne ostavlja štetne posledice na telo, tako da je to slučaj kada ljudi i treba da treniraju bez ikakvih dodataka ishrani. Osobe koje treniraju 6 puta nedeljno, ili 3 puta, ali jačim intenzitetom, mogu birati suplemente ili jako zdravu ishranu.
Poluprofesionalci i profesionalni sportisti bi trebalo da koriste i suplemente (protein, kreatin, beta alanin), kako bi se brže oporavljali od treninga, jer njih uglavnom jako brzo čeka sledeći težak trening.
Inače ja se bavim sportom više od 10 godina (plivanje, boks, crossfit, powerlifting, olimpijska dizanja), bar 6 prvih godina od toga nisam ni znao šta su suplementi, niti sam ih koristio, a redovno ih koristim možda tek godinu dana. To nisu magične supstance i bez odgovarajuće ishrane, neće imati nekog efekta.

Veoma zapažene rezultate u Vašem klubu postižu žene? Da li postoje neke specifičnosti treninga za žene?

Moj tim je tim sa najviše devojaka u dizanju tegova na svakom takmičenju u Srbiji. U 2015. godini smo bili 4 puta najjači klub u ženskoj konkurenciji. Sistem treninga kojim treniramo u našem klubu omogućava rotacije vežbi gotovo svakog treninga, tako da trening nije dosadan, a omogućava konstantan napredak. Zanimljiv trening, poboljšanje izgleda, povećanje snage... to je ono što privlači devojke u ovom sistemu treninga i što ih zadržava tu.
Trening se devojkama više prilagođava psihički nego na drugi način :)  Powerlifting je surov sport, cilj je podići pravilno što veću težinu i potrebno je koristiti sve motivacione mogućnosti. Treba znati kako motivisati osobe, posebno devojke (jer je sa muškarcima lako), a naročito što se svaka od njih neverovatno i neobjašnjivo razlikuje, tako da je svakoj nešto drugo motivacija :)

Da li bi dame mogle da podele svoje iskustvo, kako su one prilagodile ishranu ozbiljnijem treniranju? Žene često žele da vežbaju ali ne žele da budu izrazito mišićave, vidimo da su devojke iz kluba ,,Legionari'' veoma snažne, a da opet izgledaju vrlo ženstveno? U čemu je tajna?

Westside sistem nije bilderski sistem, nama je cilj povećanje snage a ne mase. Ovim treningom devojke neće postati kao Rambo, ali će biti jake kao on :) Naravno, svakoj devojci preporučujem zdravu ishranu, a prilikom priprema i ulaska u težinsku kategoriju to je jako bitno, kako snaga ne bi opala. Pravilnom ishranom moguće je smanjiti kategoriju a ne izgubiti snagu. Emilija Jovanović (šampion i rekorder države i Balkana u powerliftingu i šampion države u olimpijskim dizanjima) objašnjava: ,,S obzirom da se takmičim u jednoj od najlakših kategorija - do 52 kg u powerliftingu i do 53 kg u olimpijskim dizanjima, moram mnogo da vodim računa o ishrani, kako ne bih imala problema na merenju pred takmičenje. Moja ishrana se svodi na najvažnije namirnice koje će mi održati snagu a neće povećati kilažu, a to znači da ne unosim ništa što sadrži dodati šećer - slatkiše, sokove i sl., izbegavam žitarice i mahunarke i mleko (zbog mlečnih šećera). Jedem meso, jaja, orašaste plodove, amarant, kinou, voće i povrće. Uglavnom, to je paleo ishrana.  Dizanje tegova treniram 4-6 puta nedeljno.''

U tekstovima i predstavljanjima discipline kojom se bavite u vašem klubu, često prosijava i duhovna a ne samo fizička dimenzija vežbanja. Kao da su ekstremne vežbe polje koje Vam pruža mogućnost da upoznate ko ste, šta sve možete, da čeličite volju i duh, a ne samo oblikujete tela. Kakav je tvoj pogled na duhovni aspekt veštine kojom se baviš?

Dizanje tegova je pre svega emocionalni sport. To će nekima delovati smešno, ali ne onima koji se ovim bave. Kada krenete da trenirate to nećete znati, potrebno je mnogo vremena da se dođe do tog nivoa. Međutim svako ko bude poželeo da uspe, shvatiće to. Rekordi se ne obaraju kad mirno i pospano priđete do šipke,  onda kada sve svoje emocije uključite  u dizanje, volju, želju, fokus, kada pristanete da trpite bol, kad trenutak podizanja koji inače traji 2-4 sekunde, u vašoj svesti i pripremi traju satima. Tada ćete oboriti rekord i podići kilažu za koju niste ni pomislili da ju je moguće podići.
Onoliko koliko ste spremni da učestvujete duhom, toliko će vaše telo izdržati. Mnogo je teže jedno takmičenje izdržati emotivno, nego fizički. Vi ćete prići i odraditi po tri pokušaja u tri vežbe, ali oborićete svoj rekord samo onda kada svojim duhom bude prisutni maksimalno.
Vrlo često na treningu dajem vežbe kojima nije cilj povećanje snage i drugi treneri se čude kada čuju da u treningu snage neko daje takve vežbe u tom trajanju (pri čemu je napor toliko neprijatan da svako želi da odustane).
Međutim, trening na kojem poželite da odustanete, a to ne učinite, ojačaće vaš duh, ojačaće vašu volju da nastavite i uspete!