Sport i veganstvo - riskantan, korisan ili plemenit izbor?

Bodibilding, triatlon, ultramaraton, skijanje, tenis… U ovim sportovima i mnogim drugim, sportisti vegani su dokazali da je veganska ishrana kompatibilna sa intenzivnim treninzima i da za mišiće nisu neophodni proteini životinjskog porekla.

Nama najpoznatiji vegan svakako je teniski as Novak Đoković. Uz njega tu su i Martina Navratilova ali i sestre Serena i Venus Vilijams. Samo biljnim proizvodima hrane se i mnogi drugi vrhunski sportisti: legendarni trkač Karl Luis, triatlonac Rič Rol koji se 2009. našao među 25 najsnažnijih ljudi na svetu, ultramaratonac Skot Jurek, maratonka Fiona Oats, i bokseri Timoti Bredli i Majk Tajson.

Kada je reč o mišićnoj masi i izdržljivosti, ovi sportisti su dokaz da je veganska ishrana i te kako kompatibilna sa visokim fizičkim naporima. Sportisti vegani svoju energiju, proteine i gvožđe dobijaju iz žitarica, voća i povrća, kuvanog ili sirovog. Mahunarke, soja, pirinač i konoplja veoma su bogati proteinima i odlična su zamena za meso.

Muškarcima je prosečno potrebno 56 gr proteina dnevno, a ženama 46 gr, ali nisu važni samo grami. Važne su i kalorije. Na primer, govedina i namirnice životinjskog porekla imaju više kalorija i iako sadrže dosta proteina, sadrže i zasićene masne kiseline, koje utiču na povećano formiranje holesterola, a i čine ovu hranu kaloričnijom. Biljne namirnice po pravilu imaju manje kalorija, a udeo proteina  je i dalje visok.

Veganska dijeta je preporuka i Ujedinjenih nacija kako bi se svet spasao gladi, nestašice goriva i ostalih posledica klimatskih promena. U izveštaju Programa UN za prirodnu okolinu (UNEP) navodi se da su mlečna i mesna industrija trenutno najveći zagađivačii da prave više štete od proizvođača građevinskih materijala poput cementa, plastike ili metala! Za razliku od fosilnih goriva, alternativu za ishranu je teže naći ali stručnjaci preporučuju upravo prelazak na vegansku ishranu ili, za početak, makar smanjivanje konzumacije mesa i životinjskih proizvoda  kako bi se smanjila emisija ugljenika i naša lepa planeta sačuvala za generacije koje dolaze.

Smanjenje ili potpuni prestanak unosa proizvoda životinjskog porekla je stvar izbora, a važno je znati da je sasvim moguće imati celovitu, hranljivu ishranu koja je pri tom posna.