Ova žitarica poreklom iz južne Azije, doneta je na Bliski Istok pre oko 9000 godina i od tada se proširila na celoj teritoriji Evrope. Korišćena je vekovima a onda je njena upotreba zamrla i upotrebljavana je samo kao namirnica u ishrani vrhunskih trkačkih konja. Danas žitarica spelta ili krupnik ima široku primenu, između ostalog i zato što mnogi ljudi koji su alergični na pšenicu nisu alergični na speltu (napominjemo da spelta svakako sadrži gluten, iako u manjoj količini nego neke druge žitarice, i ne preporučuje se osobama koje su alergične na gluten). Takođe, spelta je na ceni i zbog svog prijatnog, orašastog ukusa.
Krupnik ili spelta je žitarica koja ima debelu opnu, koja je bolje štiti od insekata, ali i od pesticida i drugih otrovnih materija. Metaforički, ta debela opna, ukuzuje na sposobnost ove žitarice da jača imunitet.
Esencijalne aminokiseline
Sorte krupnika imaju bitno viši sadržaj belančevina, masti i dijetetskih vlakana od drugih žitarica. Zrno krupnika u idealnom odnosu sadrži belančevine, ugljene hidrate, masti, mineralne materije, vitamine i celulozu. Naročito je zanimljivo i to da su dijetetska vlakna krupnika vrlo lako rastvorljiva u vodi, što omogućava dobru resorpciju hranljivih materija u organizmu.
Belančevine su sastavljene od aminokiselina, a od 20 aminokiselina 8 su esencijalne, i neophodno ih je uneti hranom, jer ljudski organizam nije sposoban da ih sintetizuje.
Potreba za belančevinama zavisi od starosti ljudi. Tako na primer, odojčetu je potrebno 3.5 gr/kg, školskoj deci 2.0 gr/kg, odraslim ljudima do 65 godina 1.2 gr/kg, a preko 65 godina starosti 1 gr/kg po telesnoj težini. Visok sadržaj belančevina potreban je odojčetu i deci zbog potrebe rasta, a starijim ljudima zbog brže razgradnje ćelija u organizmu. Zrno krupnika sadrži znatno više esencijalnih aminokiselina leucina, metionina i fenilalanina u poređenju sa običnom pšenicom.
Od fenilalanina stvara se dopamin i dva hormona noradrenalin i adrenalin. Nedostatak dopamina - pod određenim uslovima - može izazvati Parkinsonovu bolest. Noradrenalin i adrenalin su odgovorni za dobro raspoloženje. Njihov nedostatak može dovesti do teške depresije. Oba hormona su odgovorna za regulaciju nivoa šećera u krvi. Triptofan pospešuje sintezu serotonina, odnosno hormona koji utiče na raspoloženje i psihičku ravnotežu. Zato korišćenje krupnika u ishrani preventivno, čuva ljudski organizam od tih bolesti, a osim toga jača i imunitet. Krupnik je veoma bogat mineralnim materijama, mikroelementima i vitaminima. Ima znatno veći sadržaj vitamina Bi i B2 i nijacina od obične pšenice. Značajan je veoma visok sadržaj selena, čiji nedostatak doprinosi pojavi raka.
Lekovita svojstva
O lekovitom dejstvu krupnika ima mnogo podataka u literaturi i na internetu. Hranljive materije u krupniku ne opterećuju probavni sistem, organizam ih lako usvaja, i brzo ulaze u krvotok. Na taj način ćelije organizma su optimalno ishranjene i sposobne za visoke učinke. Krupnikov hleb preporučuje se i sportistima. Svojim sastavom spelta može pozitivno uticati na podizanje imuniteta.
,,Dijeta" od krupnika je efikasna za lečenje crevnih oboljenja, smetnji metabolizma, oboljenja bubrega, kod preteranog korišćenja lekova i raznih alergijskih simptoma prouzrokovanih ishranom. Podrazumeva se da je kod lečenja pojedinačnih bolesti potrebno konsultovati lekara i ne teba prestati sa uzimanjem lekova u toku lečenja. U Nemačkoj je na nekim klinikama spelta uvrštena u program lečenja u slučaju mnogih poremećaja: hroničnih infekcija kao što su herpes i SIDA, oboljenja kostiju i nerava (Parkinsonova bolest, Alchajmer, artritis), rak i posledice dužeg korišćenja antibiotika
Kineska tradicionalna medicina
Žitarica krupnik ima grejuće dejstvo na organizam. Slatkastog je ukusa. Jača slezinu-pankreas. Vlaži organizam koji je pregrejan i suv. Jača jin. Preporučuje se iscrpljenim, slabim osobama npr. u slučaju dijareje, konstipacije, slabog varenja, grčeva, i raznih drugih poremećaja varenja.