Ratar - Veljko Petrović

Ratar - Veljko Petrović

Ratar - Veljko Petrović

Žuljave ruke odmara na plugu.
Duboko diše, i kao da dremlje.
A vetar, čuhom probudjene zemlje
Nadojen, trese sedu vlas mu dugu.
Pred nogama mu polegle, spokojne,
Bogate brazde, i kako ih gleda,
Ko svoja dobra i marljiva čeda,
Bezmerna neznost obleva mu znojne
Bore, u mračnoj borbi uzorane.
On voli zemlju tu, na kojoj stoji,
Napornim radom, znojem sto je gnoji,
Na kojoj svoje on tavori dane.
On sa nje klikće, s nje ga seta mori…
I kada seme nečujno pucketa,
Il’ klasje šušti, giba se sred leta:
On to razume, to mu zemlja zbori.
I kad je tako miluje, u grudi
Nesvesno mu se tiha pesma javi:
Prosta ko zemlja, ko različak plavi,
Sumorna, blaga, bez golemih žudi…

Veljko Petrović
Veljko Petrović (1884-1967) je rođen u Somboru. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu, dugogodišnji upravnik Narodnog muzeja u Beogradu. Autor je mnogih članaka i studija iz oblasti književnosti i umetnosti. Poštujući želju Veljka Petrovića, njegova supruga Mara Petrović zaveštala je Beogradu sve kulturno istorijske vrednosti koje su ga u njihovom domu za života okruživale ( rukopisi, prepiska i biblioteka Veljka Petrovića, umetničke slike, stilski nameštaj i predmeti primenjene umetnosti). 


PROIZVOD JE DODAT U KORPU
Image of product added to cart