Hladno presovano nerafinisanog ulje i obično ulje - u čemu je razlika?

U tzv. rafinisanim jestivim uljima, koja koristi najveći broj ljudi, ima i neprirodnih antioksidanata, koji produžavaju rok trajanja ulja, ali istovremeno smanjuju našu energiju, negativno utiču na ćelijski metabolizam i disanje jer se ne uklapaju u naše izuzetno precizne enzimske sisteme i membrane i, samim tim, mogu dovesti do mnogih bolesti i gubitka vitalnosti.

Dvadesetih godina prošlog veka filozofija ,,veće je bolje" izbila je u prvi plan i kao posledica toga nastale su industrije ulja, a u skladu s njom i nove tehnologije. Procesi pripreme semena, ekstrakcije, rafinisanja, izbeljivanja, deodorizacije i drugi načini prerade imali su za cilj da se dobije maksimalna količina ulja. Da bi ono bilo i upotrebljivo, trebalo je da se popravi ukus, a to je izvodljivo jedino uklanjanjem ,,svega mogućeg" iz ulja. Počelo se sa dodavanjem sintetičkih antioksidanata, kako bi se rafinisano ulje stabilizovalo i vek trajanja produžio.

Dobijena su razna bezbojna ulja, bez ukusa i mirisa, pa je stvoreno predubeđenje da kvalitetna ulja treba da budu takva, bez ukusa i mirisa, što, naravno, nije tačno. A nije tačno ni to da su industrijska ulja čistija od svojih hladno ceđenih rođaka. U tako prerađenim uljima konstatovani su i ostaci pesticida, koji negativno utiču na funkciju nerava i procese oksidacije, ali i ostaci hemijskih razređivača, koji iritiraju pluća i nervni sistem.

Kako nas ugrožava industrijska prerada ulja?
Preradom ulja promenjena je i naša ishrana. Ulja sa malo esencijalnih masnih kiselina dovela su do porasta kardiovaskularnih i drugih teških oboljenja.
Načini prerade kojima se dobijaju rafinisana ulja stvaraju na desetine toksičnih supstanci. Ili, kada je reč o hidrogenaciji, procesu proizvodnje margarina, koji je u širokoj primeni od tridesetih godina prošlog veka, utvrđeno je da je uneo toliko izmenjenih masnih supstanci u našu ishranu da samo jedna od njih – transmasne kiseline – ima dvostruko više aditiva nego svi aditivi drugih proizvoda zajedno.
Posledice takve prerade ulja dovele su do demineralizovane, devitaminizirane namirnice, bez vlakana, sa praznim kalorijama, koja se ne može pravilno ni variti, ni metabolisati i koja iz tela crpi zalihe vitamina i minerala, što dovodi do degeneracije masnoća u svim oblicima.

Šta nestaje/nastaje ekstrakcijom i rafinacijom ulja?
Nakon što se mešavina ulja i razređivača odvoji od semena, razređivač bi trebalo da, na temperaturi od oko 150 stepeni C, ispari. Ipak, tragovi razređivača ostaju u uljima dobijenim na taj način. Ovo ulje proizvođači često zovu "nerafinisano".
Potom, tako dobijena ulja se tretiraju na sledeće načine: vađenjem gume, rafinisanjem, izbeljivanjem i dezodorizacijom, kako bi se dobilo rafinisano ulje.
Pri vađenju gume gube se fosfolipidi, uključujući lecitin, kao i polisaharidi. Pri tom se lecitin odvojeno prodaje u prodavnicama zdrave hrane. Vađenje gume iz ulja, međutim, uklanja hlorofil, kalcijum, magnezijum, gvožđe i bakar.
Proces rafinisanja ulju oduzima i slobodne masne kiseline, fosfolipide (supstance slične proteinima), kao i minerale. Rafinisanje se vrši na temperaturi od 75 stepeni C. Ulje i dalje zadržava pigmente i obično je crveno ili žuto u toj fazi prerade. Pri izbeljivaju ulju se oduzimaju hlorofil i beta-karoten, kao i neke prirodne policiklične i aromatične supstance. Izbeljivanje se vrši na 110 stepeni C, oko 15 do 30 minuta.
Dezodorizacija ulju oduzima aromu i slobodne masne kiseline, kao i jake mirise i neprijatan ukus, koji nije bio prisutan u prirodnom ulju u semenu pre početka prerade. Dezodorizacija se vrši na izuzetno visokim temperaturama: od 240 do 270 stepeni C, i to u trajanju od 30 do 60 minuta. Istina je da se na ovaj način uništavaju neki ostaci pesticida i toksina, ali usput stradaju i tokoferoli (vitamin E) i fitosteroli.
   
Time se proces rafinacije privodi kraju, i industrija jestivog ulja je dobila svoj "savršen" proizvod, koji se, iz ugla zdrave ishrane, može poistovetiti sa belim šećerom i belim brašnom.

Godine 1900. smrt od kardiovaskularnih oboljenja iznosila je svega 15% svih smrti, dok danas iznosi preko 50%. Te iste – 1900. – godine od raka je umiralo svega 3% populacije, dok danas taj procenat iznosi oko 25% i u stalnom je porastu.

Ljudi su konačno shvatili da veće korporacije ne znače i bolje zdravlje i u svetu je sve zastupljeniji trend povratka malim proizvođačima ulja, koji proizvode ulja u kojima je zadržan maksimum hranjivih i zdravih supstanci iz semena od kojeg ulje nastaje.
(više informacija potražite na sajtu www.suncokret.rs).