Kako nam moderan život uništava mikrobe u crevima i 10 stvari koje možete da preduzmete tim povodom : )

Naša tela su složene mašine: istovremeno i neverovatno otporna ali i osetljiva na brojne stvari koje susrećemo. Važno je živeti zdravo kako bismo telo održavali u dobroj form. Ali, šta da radimo kada savremeni svet i način života postanu neprijatelji našeg zdravlja?

Naš stomak i creva imaju delikatne „ekosisteme“ sa trilionima bakterija - mikroba. Imuni sistem direktno je povezan sa ovim ekosistemom bakterija, jer čak 70% imuno ćelija žive u crevima. Mikrobi u crevima proizvode proteine, ugljenohidrate i druge molekule koji igraju ključnu ulogu u sprečavanju bolesti. Zbog toga je održavanje zdravog balansa crevne flore važnije nego što ljudi misle.

Živimo u dobu koje bi se moglo nazvati „bakteriofobičnim“. Naučeni smo da se bojimo bacila (često nas tome uče oni koji pokušavaju da nam prodaju neki proizvod) i dok u nekim slučajevima to ima smisla, ovakvo razmišljanje zapravo istovremeno izaziva neke velike probleme.

Postoje „dobre bakterije“ koje su od vitalnog značaja za naše zdravlje i njihovo ubijanje nije dobra ideja. Zašto? Zato što trilioni dobrih bakterija koje žive u nama i treba da budu tu. Naša veza sa svetom bakterija je veoma složena. One su nerazdvojivo upletene u naše živote.

Naučna studija iz 2009. otkrila je da je moderan način života dramatično promenio mikrobiome ljudi. Veći unos prerađene hrane i antibiotika (koji se smatraju lekovima koji se najviše bez potrebe prepisuju) ozbiljno su narušili bogatstvo, diverzitet mikroba u našem telu. Otkriveno je i to da „dobre bakterije“ kada se kolonizuju kako treba, same uklone loše balterije. Sistem je originalno zamišljen da bude samoodrživ.

Drugi faktori koji takođe utiču na ravnotežu bakterija u crevima su izloženost pesticidima, oslanjanje na antimikrobske proizvode i konzumiranje konvencionalno uzgojenog mesa.

Evo deset saveta kako da vam creva budu zdrava i kako da održite balansiran i bogat diverzitet mikrobioma:

1. Jedite više vlakana

Nedovoljan unos vlakana dovešće do pada broja bakterija u vašim crevima. Ako ne unosite dovoljnu  količinu vlaknaste hrane, mikrobi će početi da jedu sluz iz vašeg stomaka i izazvaće upalu.

 2. Uzimajte probiotike

Probiotici su suprotnost antibioticima jer ubacuju žive, dobre bakterije u vaša creva.

3. Ručno perite sudove

Ovo potpada pod kategoriju „jedenje prljavštine je dobro za vas“:  pokazalo se da posle ručnog pranja na sudovima ostaje više baterija i da jedenje iz posuda koje nisu 100% sterilne može da smanji rizik od alergija jer stimuliše imuno sistem.

4. Uvedite fermentiranu hranu u vašu ishranu

Fermentirano povrće – razna zimnica (kiseli kupus, krastavci, karfiol, šargarepa ...) je bogata probioticima. Njihovo uvacivanje u ishranu povećaće populaciju zdravih bakterija i sprečiti potencijalno patogene kolonije da preuzmu vlast.

5. Izbegavajte preterano pranje

Kada naša tela ne dobiju i dovoljno loših bakterija naš imuno sistem može da se zbuni i ne prepozna istinsku pretnju. Bacili stimulišu naš imuno sistem prirodnim putem i jačaju ga. Nedavno su se pojavili dokazi da hemikalije u antibakteriološkom sapunu mogu da nam škode. Pranje ruku posle potencijalnog izlaganja bacilima i pre jela ima smisla. Preterano pranje slabi naš imunitet i potencijalno može da ohrabri bakterije da razviju veliku ili potpunu otpornost .

6. Antibiotike koristite samo kada je to neophodno

Antibiotici su vrsta leka koja može da nam pomogne ako se koriste kako treba. Danas smo svedoci preterane upotrebe antibiotika. Broj bakterija rezistentnih na antibiotike raste i svedoci smo novih oboljenja koja se teško leče. Antibiotici ne prave razliku: oni napadaju i loše i dobre bakterije.

7. Izbegavajte prerađenu hranu

Prerađena hrana je prepuna nepotrebnog dodatog šećera, praznih kalorija, veštačkih boja, moguće štetnih hemikalija i ima jako malu nutritivnu vrednost. Šećer, boje i drugi sastojci u kombinaciji sa manjkom nutrijenata znače da je prerađena hrana loš izbor ako želite dobro da jedete i budete zdravi. Hranite se kvalitetnim namirnicama, bez hemijskih dodataka.

8.Pijte dovoljno vode

Naša tela moraju da budu dobro hidrirana zarad najboljeg učinka. Hidriranost nam pomaže da izbegnemo konstipaciju što je važno za zdravlje creva.

9. Izlazite na svež vazduh

Kako vazduh može da utiče na mikrobe u crevima? Pa, iznenadićete se... danas, mi provodimo 90% života unutra. I, iako to ima nekih prednosti, naučnici su otkrili da je mikrobiološka slika našeg doma takođe promenjena. Kada otvorite prozor, podstičete prirodan protok vazduha i tako doprinosite raznolikosti mikroba u vašem domu. Zato, otvorite prozor i udahnite taj svež vazduh.

10. Jedite organsku hranu

Pogledajmo šta je nauka utvrdila. 1) Hrana iz konvencioncionalne proizvodnje, koja nije u rganskim standardima, ima više ostataka pesticida. 2) Pesticidi ne samo da ubijaju korov već imaju negativan uticaj na razne kolonije bakterija. To ima smisla. Studije na životinjama pokazale su promene na bakterijama posle izloženosti pesticidima, stoga se može pretpostaviti da je slična situuacija i sa ljudima. Dok nam neko ne objasni kako je zdravije unositi „hemikalije smrti“ u svoj ekosistem, bezbednije je jesti organsku hranu.