Semenke suncokreta sadrže veliki procenat biljnog ulja u svom sastavu, odličan su izvor vitamina E i B1,  mangana, magnezijuma, bakra, selena, vitamina B5, folne kiseline i prehrambenih vlakana. Šaka suncokretovih semenki odlično utažuje glad, ali i nudi pregršt korisnih sastojaka. Osušene i pržene semenke bogate su belančevinama gotovo koliko i meso, te se često koriste u pripremanju raznih jela.

Semenke suncokreta sadrže snažne antioksidanse - vitamin E i selen. Antioksidansi imaju sposobnost neutralizacije štetnih slobodnih radikala i na taj način štite organizam od brojnih degenerativnih bolesti današnjice, poput kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Zbog povoljnog sadržaja esencijalne linolne masne kiseline, vitamina E i proteina, redovni unos suncokretovih semenki vlaži suvu i dehidriranu kožu, a može biti od koristi i kod ekcema.

Omiljene su grickalice i učestali dodatak hlebu, mogu biti odličan dodatak  žitaricama, jogurtu ili salatama. Obična pečena jaja će dobiti poseban ukus ako im se dodaju semenke suncokreta. Propržene i samlevene semenke upotpuniće i razna variva i soseve.

Suncokret potiče iz jugozapadnog dela Amerike, Perua i Meksika. Postoje podaci da su suncokret uzgajali i pre 3.000 godina Severnoamerički Indijanaci, koji su mleli semenke u brašno i dodavali u hleb i pravili i ulje od suncokreta.
Maje su poštovali suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Takođe su pravili čaj od latica i jeli semenke.
Suncokret pripada jednogodišnjim biljkama, i najveća je i omiljena u porodici Helianthus. Ime suncokreta potiče od reči Helios - Sunce i anthos - cvet. Ova biljka je veoma korisna i često se sadi na močvarnom terenu, jer korenje duboko zaranja u tlo i isušuje ga. Pored vode, koren upija i štetne tvari, te je odličan i kao biljka koja čisti teren od zagađenog tla.
Suncokret je letnji cvet, jer cveta od juna do septembra i početka jeseni. Najčešće je žute boje, a može se naći i kao narandžasti i purpurno crveni. U središtu cvetne glave su cvastovi, a oko njih latice jezičastog oblika koje ih okružuju, dugačke do 10cm. Iz središnjih cvetova razvijaju se plodovi tamno smeđe i crne boje, ovalnog i pljosnatog oblika. Unutar njih su semenke, koje su bogate belančevinama, biljnim mastima, vitaminima i mineralima, svetlo sive boje.

U semenu je sva energija biljke i tu su koncentrisani svi hranljivi sastojci koji su neophodni biljci za rast i razvoj, pa su semenke energetski veoma bogate i posebno se preporučuju kod mentalnih naprezanja i korišćenja kompjutera, učenicima i studentima i kod izuzetnih intelektualnih aktivnosti. Semenje generalno sadrži visok procenat fosfora, čak 20 puta više od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom sadržaju fosfora.

Energetska vrednost (kcal): 584

Masti: 51.5 g

Zasićene masti: 4.5 g

Ugljeni hidrati: 11.4 g

Ugljeni hidrati (šećeri): 2.6 g

Vlakna: 8.6 g

Proteini: 20.8 g

So: 0.022 g