Recept za speltu iz termosa, kičari i pregršt korisnih saveta o ishrani od našeg kupca A.A.

U nastavku je pismo koje smo primili od našeg stalnog kupca i posetioca internet sajta. Mi smo samo dodali poglavlja kako bi tekst bio pregledniji i ugodniji za čitanje na internetu.

,,Pošto nemam nekog iskustva sa pisanjem članaka, ja ću recept i savete ispisati onako laički, kako znam.

Priprema spelte (ili pšenice) u termosu, procedura. Primer za jednu šolju.
1. Očistiti speltu od mehaničkih nečistoća (kukolj, zelena zrnca itd.)
2. Dobro isprati u ,,nekoliko voda”. Na kraju je poželjno isprati sa filtriranom vodom.
3. Potopiti speltu 4-10 sati u šerpi. Razmera vode tri prema jedan, dakle tri šolje vode za jednu šolju spelte.
4. Uveče, pre spavanja, procediti speltu i još jednom je isprati filtriranom vodom.
5. Sipati speltu u termos od jednog litra (1L).
6. Proključati 4 šolje vode i sipati proklučalu vodu u termos.
7. Čvrsto zatvoriti termos.

Tokom noći, topla voda će skuvati speltu. Žitarica će se izjutra popeti do vrha termosa. Biće topla i spremna za jelo. U vodi će se ,,samo od sebe” napraviti ,,speltino mleko”. Ono se servira zajedno sa žitaricom. Nikakvi začini nisu neophodni jer isti samo kvare izvrstan, prirodni, orašasti ukus spelte.

Kilogram organske spelte košta manje od 200 dinara . Za odraslu, mušku osobu nije potrebno više od jedne šolje dnevno, podeljeno u tri obroka. Prostom matematikom dolazimo do sledeće formule: nedelju dana konzumiranja spelte = 1.4 kg, puta 4 nedelje = 5.6 kg, puta 183din = 1024.8 din na ,,mesečnom” nivou.

Odličan izvor proteina, ugljenih hidrata i masti je tradicionalno indijsko jelo kičari. Evo i recepta za kičari.

Blitva na terasi
Uz to, svako domaćinstvo koje ima makar pola metra zemlje (ili nešto veću žardinjeru na terasi) može da gaji svoju organsku blitvu, biljku koja iznova i iznova obnavlja svoje listove i to čini tokom dve godine. Iako snažnog ukusa kao sirova, kada se blago prokuva na pari (svega par minuta), njen ukus postane neodoljiv.

Dobre masti
Pored ovoga, potrebno je imati izvor dobrih masti. U svaki tanjir spelte (preko same žitarice) poželjno je sipati jednu supenu kašiku GI putera ili devičanskog kokosovog ulja. Dobre masti su izvor energije čitavom telu, pre svega mozgu, a pored toga one dodatno olakšavaju varenje žitarica. One su naš najveći saveznik. Ne treba da ih se plašimo. Kombinacija žitarica+dobre masti (GI puter, kokosovo ulje, maslinovo ulje...) dovodi do gubitka kilograma, povećane energije, boljeg zdravlja...

Maslinovo ulje je poželjno koristiti samo za ručak (podne, 12 sati) pošto je žučna kesa u tom periodu najspremnija da ispusti svoju sadržinu, tj. žuč  (koja je neophodan za varenje masti). Za doručak i večeru su GI puter (ili običan kravlji puter) i kokosovo ulje bolja rešenja jer su lakše varljiva, ne opterećuju žuč i imaju niz drugih ,,boljih osobina”.

Kada jesti sirovo povrće
Isto tako, sirovo povrće je najbolje jesti samo za ručak (podne, 12 sati) pošto je sistem za varenje tad najsnažniji. Za doručak i večeru je bolje uzeti povrće blago pripremljeno na pari i pojesti ga odmah nakon spremanja pošto životna energija iz tako pripremljene hrane nestane nakon sat vremena (kao što nestane iz sveže pripremljenih sokova). Namirnice ne treba mešati, već jesti jednu po jednu. Prvo treba pojesti sirovo povrće, potom bareno, potom supice i na kraju “čvrstu” hranu. Ako se obrok sastoji samo iz barenog povrća i žitarica, prvo treba pojesti povrće pa potom žitaricu. Ne u isto vreme. Ako se sastoji iz sirovog povrća, supice i žitarica, onda prvo pojesti tu sirovu salatu, potom vrelu supicu i tek nakon toga glavno jelo...

Čovek i jelo
Ovo gore je primer da uz par jeftinih/lako održivih namirnica + koja sveža/suva voćka, te nešto malo semenki/orašastih plodova, čovek može biti potpuno sit, zdrav, pun energije, elana, i sve to za vrlo malo novca. To što moderan čovek živi da bi jeo umesto da jede da bi živeo je nešto o čemu svaki pojedinac sam treba da razmisli. Ja sam samo naveo primer sa kojim niko u ovoj našoj prelepoj zemlji (niti bilo gde drugde) ne bi trebao da bude gladan. Izobilje je na žalost veliki neprijatelj modernog čoveka. Mi smo jedina bića na planeti koja jedu kada nisu gladna, i što je još gore, jedemo groznu, neprirodnu hranu. Hranu koju i pacovi izbegavaju. Naše bolesti i patnje nisu krivica drugih, već nas samih. Kada to shvatimo, ugledaćemo svetlost na kraju tunela.

Semenke i orašasti plodovi i suvo voće
Pošto sam već spomenuo semenke/orašaste plodove (orasi, bademi, lešnici itd) red je da napomenem da, ako se jedu u sirovom stanju, ove namirnice se trebaju potopiti u čistoj vodi 4-8 sati pre konzumiranja kako bi se neutralisali njihovi prirodni inhibitori enzima. U suprotnom, naša tela će imati problem da ih svare i moraće da troše svoju energiju/minerale kako bi se izborila sa tom situacijom.

Isto važi i za suvo voće, samo je razlog drugačiji. Kada suvo voće uđe u naš stomak u dehidriranom stanju, ono krene da ,,krade” vodu iz naših tela, dehidrirajući ga, i uz to optimalna svarljivost samog suvog voća biva ugrožena. Naša fizička tela su ipak pretežno sačinjena od vode. Dehidratacija istih, pa čak i “mala” nije nešto čemu trebamo težiti. Za voćke je dovoljno 2-4 sata potapanja (onima kojima se ,,žuri”), ali je naravno bolje ostaviti ih preko noći.

To nas dovodi do veoma ukusnog, jeftinog I hranljivog doručka. Šaka suvih šljiva ili groždja ili smokvi (ili kombinacija, od svega po malo) i šaka oraha. Potopi se preko noći, ujutru se ispere lepo filtriranom vodom, i pojede polako, svesno. Lepo se žvaće, potpuno usitni u ustima. Za to vreme razmišljati samo o tim darovima prirode i o tome koliko smo blagosloveni da iste imamo, nikako o problemima i onome što nemamo.

Istinski bogat čovek nije onaj koji ima mnogo, već onaj kome je malo potrebno.

Eto, ja se potrudih da koliko-toliko opišem neke osnovne stvari. Dok sam ovo pisao, na pamet mi je palo još mnogo što šta, ali davanje previše informacija od jednom može vrlo lako imati kontraproduktivan efekat.

Sve najbolje,

A.A.''