Klice - super hrana

Klice naprosto vrve životom i samo čekaju da vašem telu podare energiju i preko potrebne hranjive materije. Klice predstavljaju biljku u vrhuncu snage i vitalnosti. Nivo vitamina i enzima najviši je upravo u klicama.

Šta se dešava pri klijanju?
Sve materije koje sačinjavaju seme, pri klijanju se aktiviraju i prelaze iz složenog u prostiji oblik: skrob prelazi u proste šećere, belančevine prelaze u amino kiseline i peptone, a masti se razlažu na slobodne masne kiseline. Zato su klice, koje kao da su napola već svarene hranljive materije, pogodne za asimilaciju.
(Takođe ovo uprošćavanje je razlog zašto mnoge mahunarke ili žita koje inače mogu izazvati alergijsku reakciju, kada su u obliku klica nemaju ovakve negativne posledice.)

Jin i jang
Proces klijanja pretvara seme u namirnicu koja vrlo hladi organizam. I zato, osobe koje su pregrejane i osobe koje su i inače hladnije treba na različit način da ih koriste.
Osoba koja ima slabu digestivnu vatru često će imati osećaj da joj je hladno, svetlog je, bledog tena, može imati tečnu stolicu.... Ako pripada ovom tipu  - ne treba da unosi te veliku količinu klica, pogotovone sirovih.
Osaoba slabije digestivne vatre i sa viškom toplotne energije (robusnog tela i ličnosti, crvenih obraza, jakog glasa i pulsa) treba redovno da koristi klice u ishrani.
Klice takođe pokreću energiju lenje jetre (simptomi su otoci, depresija, osećaj izfrustriranosti, otečen stomak i grudi, zelenkast ten).

Kada jesti klice?
U toku hladnih meseci i ranog proleća klice su odlična zamena za sveže povrće.  U ovo doba godine možete ih termički obraditi pre konzumiranja, kako bi se smanjila njihova sposobnost hlađenja organizma. Posebno preporučujemo termičku obradu semenki azukija, sočiva, kukuruza, graška, soje, pšenice.
Tokom proleća i leta klice se mogu koristiti upravo zato što rashlađuju a i zato što je njihov karakter odgovarajuć ovim periodima rasta i razvoja.

Klice u kuhinji
Klicama možete obogatiti svakodnevni jelovnik i s njima pripremiti gotovo svako jelo. Koristite ih sirove ili kuvane. S klicama možete započeti dan, na primer zdravim doručkom od klica u ovsenoj kaši i jogurtu.

Klice dodajte supama, nadevima, jelima od mlevenog mesa, prženim jelima gde delomično zamenjuju luk i gljive, omletima, pri pripremi jela od povrća, salata i mlečnih proizvoda, pospite ih po sendvičima ili slanim palačinkama, umesite ih u testo za hleb.... 

Kako napraviti klice?
Ukoliko klice ne možete da kupite ili ukoliko baš želite da ih napravite sami - to je moguće, no verovatno će vam trebati malo vremena da ,,uđete u štos''. Prvo je potrebno nabaviti semenke, i to ako je ikako moguće neka to budu zdrave, organske semenke.

Ukoliko semenje postavimo u vlažnu i toplu sredinu - ono proklija, to znamo. Za proces klijanja u kućnim uslovima potrebno je malo vremena i truda.
Semenke valja namočiti, ostaviti na sobnoj temperaturi (najpovoljnija je ona od 19 do 21°C) od 1 do 7 dana, ovisno o vrsti semenki koju koristimo.

Potrebno vreme natapanja i klijanja žitarica:
Vrsta     Vreme natapanja     Količina     Vreme klijanja    
alfalfa           6 sati             2 kašike            5-6 dana
Pšenica, ovas, raž
                 12 sati               200 g              3 - 4 dana    
Suncokret   24 sata             200 g              2 - 3 dana    
Heljda        3 - 4 sata          100 g               2 - 4 dana    
Sočivo       8-10 sati            100 g               3 - 5 dana    
Kukuruz      12 sati              200 g              2 - 3 dana    
Mungo pasulj  8 sati            100 g               3 - 5 dana    
Pirinač        24 sata            200 g               4 - 5 dana    
Susam         8 sati              200 g                2 dana    
Soja            12 sati             100 g                2 dana    
Azuki pasulj 12 sati              200 g              3-5 dana    

Najvišu nutritivnu vrednost semenke i mahunarke imaju 70ak sati po početku klijanja, nakon kojih se ta vrednost snižava. Želite li proces klijanja usporiti, jednostavno ih stavite u frižider, sve dok ne budete želeli da proces klijanja nastavite. Kao rezultat klijanja dobijate klice i to na 10 grama zrna, čak 60-80 g klica.

Koje sve klice možete koristiti za pripremu jela? Najčešće su na tržištu prisutne klice alfalfe. Među mahunarke čije klice koristimo spadaju pasulj, soja, slanutak, grašak i sočivo. Žitarice koje pretvaramo u hranjive klice jesu pšenica, kukuruz, ovas, susam, raž i ječam, a ništa manje ukusne i hranjive nisu ni one od brokolija, rotkvica, gorušice te luka i vlašca.
Klice većine biljki su ukusne, i samo neke su gorke ili kliju presporo, a samo nekolicina njih je i škodljiva, na primer klice krompira.

Saveti
* Pri nabavki semenki za klijanje prednost dajte organskim.
* Uzgajate li klice kod kuće, obavezno ih ispirajte, jer redovitim ispiranjem uklanjate potencijalno štetne mikroorganizme.
* Klice uvijek čuvajte u frižideru.
* Pre konzumiranja klice isperite vodom.
* Optimalni uslovi za klijanje - vlaga i toplina pogoduju i razvoju mikroba. Zbog toga sirove klice mogu biti uzročnici trovanja. Uz sve mere opreza pri klijanju oslonite se na svoj vid, miris i ukus pri ocenjivanju svežine klica.
* Miris plesni je razlog za uzbunu. Ne konzumirati!
* Kao dodatnu meru opreza protiv trovanja klicama konzumirajte ih termički obrađene.
* Klice uzgajajte i uživajte tokom cele godine, a prednost im posebno dajte zimi ili tokom ranog proleća kada je ponuda svežeg povrća manja.

I još par saveta
A sada i malo detaljnija uputstva, za Vas koji ste se klijanjem već bavili. Često je fazon u dužini potapanja svakog semena: tvrđa semena (pasulj, naut...) se potapaju duže vremena. No, najbolje je da kad se pregrize potopljeno seme, u zubima da se oseti da je mekano ali ne toliko da je se rasipa, da truli...... Takođe, najbolje je da se klija u situ, moguće je da su semena koja Vam nisu proklijala bila previse potopljena. Mrak i toplota i dovoljno ali ne previše vlage - to su najvažniji elementi. Naše iskustvo je da je najbolje klijati u malim sitima (plastičnim, možete ih kupiti na pijaci, možete ih dezinfikovati), jer onda ne može da se desi da seme bude previše potopljeno u vodi.
Ima tu još strašno puno detalja, ali sve na kraju zavisi od iskustva.
Dobro je da koristite organska semena, jer ste tako sigurni da semena nemaju pesticida, da nisu prskana.
Dodatno se možete informisati u knjizi Izdanci - živa hrana Mirjane Gračan (možete je naći i na internetu).

Preporučljive dnevne količine
Što se tiče dnevnih količina klica koje možete konzumirati tiče - odgovor našeg nutricioniste je ovakav.
Prvo pitanje je kom tipu vaš organizam pripada. Na primer, ukoliko generalno, imate višak toplote, ukoliko ste ,,pregrejani'' (to je obično tip osobe koja voli hladne napitke, lagano se oblači, nije joj skoro nikad hladno, prosto se ,,puši'') tada će veća količina klica dnevno, naravno dobro sažvakanih, hladiti vaš organizam i balansirati vaše opšte stanje. U tom slučaju klice možete jesti i zimi i leti i to najbolje u periodima od 7 do 9, od 12 do 14 i oko 18 časova (kada je digestivna vatra najjača). Ukoliko vaš organizam pripada suprotnom tipu, što će reći: ukoliko vam je često hladno, volite tople napitke, nemate jaku digestivnu vatru, u tom slučaju klice, koje kao namirnica imaju rashlađujuće dejstvo na organizam, treba da koristite malo obazrivije. Na primer: zimi ih koristite u minimalnim količinama, ili ih uopšte ne koristite, a leti možete. Takođe, kako biste olakšali varenje mahunarki, možete ih vrlo kratko blanširati pre konzumiranja. Ovaj tip osoba može da koristi pre svega klice mahunarki.
Kao što vidite odgovor na pitanje koliko tačno dnevno klica da konzumirate nije univerzalan, već zavisi od od tipa organizma, od godišnjeg doba, od vrste mahunarki, od opšteg zdravstvenog stanja.