Kandidijaza – iskustvo mame malog deteta

U želji da pomognemo svima koji se trenutno bore sa ovom bolešću, razgovarali smo sa majkom i ocem jednog malog dečaka koji se već dve godine teško, ali uspešno bori sa ovom bolešću. Nadamo se da će njihovo iskustvo biti od pomoći svima kojima je kandida tek dijagnostifikovana a posebno onima koji imaju malu decu, u razvojnom periodu, a koja su obolela od ove bolesti.

Kao prvo, kako ste utvrdili da vaš dečak ima kandidijazu, koji su bili simptomi i koliko je on bio tada star?
Otprilike oko 18 meseci. On je postao hiperaktivan i nervozan često, ne uvek ali sve više. Sada kad razmišljam, predpostavljam da je to bilo povezano sa vrstom hrane koju je jeo. Govor je počeo da kasni. Nije se okretao kada biste ga pozvali po imenu, prosto nije bio prisutan.  Takođe, primetili smo da jede stvari koje se ne jedu: drvo, dečiji plastelin, zemlju, sunđer ...

A da li je on tada još uvek komunicirao sa vama?
Da, u početku je imao potpuno normalnu komunikaciju. Samo mu je govor kasnio. Kako je vreme odmicalo komunikacija se smanjivala.

Kako ste krenuli da tražite gde je problem?
Pa ja sam primetila to da jede nejestive stvari, da je hiperaktivan, nervozan, da mu kasni govor i krenula sam po lekarima. Oni su uglavnom smatrali da je sve u redu za taj uzrast i savetovali su me da cekam da napuni tri godine, što se ispostavilo da je najveća greška. Što pre počnete da ga lečite veće su vam šanse za ozdravljenje.

Samo da napomenemo, možda je važno: vaše dete se hranilo veoma zdravo: bez šećera, grickalica, smokija...
Da, gluten, pšenicu sam jako kasno uvela. Bio je na majčinom mleku i dohrani sve do 6 meseca. Baš sam jako pazila na ishranu. Mislim da je do problema došlo kada je dobio urinarnu infekciju (ešerihiju koli) i bio dugo lečen antibioticima. Ovo je potpuno uništilo njegovu crevnu floru. I tako je došlo do velikih problema koje je kandida donela. Mnogi lekari će na ovo reći da to nije tačno i nije moguće i da je kandida normalan stanovnik naših creva. Tačno je da je normalan stanovnik ali određeni broj kolonija. Sve preko toga pravi detetu probleme.

Šta se dalje dešavalo?
Kako je vreme odmicalo, tako su se toksini u njegovom organizmu nakupljali,  dijagnoze nikakve još nije bilo, a simptomi su se pogoršavali...

Kakve je tačno simptome tada imao?
Počeo je da podseća na autizam. Uopšte se nije okretao kada ga zovemo.  Slabi interakcija. Govor nestaje, čak i ono brbljanje koje mala deca imaju prirodno. Dete se potpuno zatvara. Na primer, ja dođem kući a njemu je sasvim svejedno, uopšte ne reaguje. A ipak je ,,mama’’ došla kući. Trebalo bi da dotrči do vrata, da se obraduje.  Dakle, kad su svi ovi simptomi postali ovako izraženi ja sam tražila po internetu šta bi to moglo da bude. Autizam je odmah izašao kao jedna od mogućnosti.Ispostavilo se da usled delovanja kandide, ima razvojni poremećaj, disfaziju.
Ja više nisam stvarno znala šta da radim, nisam nalazila pomoć u klasičnim domovima zdravlja, a moje dete je očigledno imalo problem. Tada sam pronašla kontakt doktorke, na njenom sajtu je delovalo kao da oni leče baš teške slučajeve autizma kod dece, ali ja sa time u tom trenutku nisam još bila spremna da se suočim i razmišljala sam šta da radim. U široj okolini nismo nailazili na razumevanje, govorili su nam da preterujemo, da to sve nije ništa, da treba vremena, a u stvari smo čak i kasnili malo sa reakcijom, bilo bi manje problema da je dijagnoza ranije utvrđena. Tada je moj sin imao već malo preko dve godine. Odlučili smo da pozovemo psihologa za razvojni period, da ona proceni kako se on ponaša i zašto jede materijale koji se ne jedu.

Znači više od pola godine je prošlo a kandida nije dijagnostifikovana?
Mi uopšte nismo znali za tu mogućnost, a niko od lekara je nije spomenuo.

Šta je utvrdila doktorka razvojni psiholog?
Tu smo imali sreće. Ona je rekla da ne može da bude potpuno sigurna, ali da joj se čini da to nije autizam i da on pored razvojnog poremećaja, ima bioloških problema. Ona nam je preporučila da odemo u specijalizovanu ordinaciju. Tada je moj sin imao dve i po godine. To je u stvari i bio poslednji trenutak, jer je upravo između 18 i 24 meseca idealno vreme za dijagnostiku autizma ili drugih razvojnih poremećaja.
Doktorka, specijalista za razvojni period, odmah je tražila da uradimo pretragu za kandidu.  Uradili smo pretrage – kandida je bila tu Analiza za kandidu mora da se radi na tri uzastopne stolice, kako bi se pouzdano utvrdilo da li je prisutna.

Kako ste  započeli lečenje?
Doktorka mu je odmah odredila dijetu. Uradili smo i test intolerancije, preko krvi. Pogledala je tako šta njegov organizam smatra da su ,,antitela’’ i te namirnice je isključila. Na početku je to bilo: šećer, kvasac, mleko i mlečne proizvode i voće. Smeo je tri, četiri puta nedeljno pšenično  brašno, obično je i to zabranjeno zbog glutena. Smeo je jaja, prvo jednom pa zatim tri puta nedeljno. Neke stvari su bile ograničene, a neke su bile potpuno isključene.  Od voća je smeo krušku, koju kandida uopšte ne voli i jednu bananu dnevno.

Da li je on svo to vreme imao apetit?
Da, imao je apetit. On je potpuno normalno jeo. Mi smo se brinuli kako će on da pređe na ovu dijetu, ali njemu to nije bio veliki problem.

A što se nekih lekova tiče?
On nije imao visok nivo kandide i doktorka mu nije dala nistatin, koji se inače daje. Kako bi uspeli da rešimo kandidu mi smo se okrenuli homeopatiji. Počeli smo da se lečimo kod homeopate sa iskustvom za ove vrste bolesti.

Kandida je vrlo uporna...?
Da, čak i kada se očisti, ona se stalno vraća. Vremenom, ako je lečenje dobro, vraća se sve ređe. U trenutku kada imunološki sistem nauči sa njom da se bori, ona se više ne vraća.
U ovoj fazi mi smo čistili kandidu kad bi se ona ponovo pojavila, homeopatijom i koristili smo i ulje divljeg origana. Ono je odlično. Jedino što deca starija od tri godine mogu da ga koriste i može ograničeno da se koristi.

Kako ste mu davali ulje divljeg origana, ono ima baš intenzivan miris i ukus?
Ja sam stavljala ulje origana u maslinovo ulje. Na primer ako se stavi u sok, sok mu samo pojača ukus.. Znam i majke koje nisu uspevale to svojoj deci da daju, jednostavno deca su odbijala, ali treba pokušati.
Kasnije sam uspela da nabavim i ulje semenki grejpfruta i to je uspevalo da čisti kandidu takođe. Ja sam menjala jer sam se nadala da će to produžiti taj period u kome nema kandide. Kandida se ipak vraćala.

Vi ste stalno radili analize na kandidu?
Konstantno. Mi smo naučili da prepoznamo po njegovom ponašanju da se ona vratila. Počne hiperkativnost, nervoza, razdražljivost ... Doktorka nam je opisala da  je to kao kada vam se ospu ruke i kontaktno vas svrbi, to je ono što on oseća.

A psihološki?
U tom periodu kada on ima kandidu pada interakcija, komunikacija, pažnja.

Koliko često se vraćala kandida?
Na mesec dana otprilike. Mi očistimo kandidu za dve tri nedelje lečenja i onda posle nekoliko nedelja, do mesec dana kandida se vraća. Zašto se ona vrati? Detetu padne imuni sistem, prehladi se, dešava se i tada se kandida vrati. Zahvaljujući homeopatiji kandida se vraćala u malom broju, ona ga je štitila, ali ipak kandida je uticala na ponašanje. Kod neke dece se manje vraća i lakše sređuje

A zašto se javljaju ti psihološki simptomi – zatvorenost, povlačenje, nerazvijanje komunikacije i govora - kako kandida deluje?
Kada sam pitala doktorku to isto pitanje, ona mi je objasnila da kandida jede minerale, životne sastojke i zbog toga mozak ne dobija potrebne količine minerala.. U tom periodu  od godinu i po dana koliko je on imao kandidu  razvoj se usporio, i u jednom momentu bi i stao, da nismo reagovali. Kandida može da ima i jednu takvu ozbiljnu, strašnu posledicu – ometanje razvoja kod deteta. Tako da je sada trebalo nadoknaditi to što je u razvoju izgubljeno, vratiti ga na put na kojem su bili njegovi vršnjaci.

Koliko on sad ima godina?
On sad ima četiri godine i više ne ide kod defektologa,. Ide kod logopeda. Progovorio je ali još uvek nije na istom nivou govorom sa vršnjacima. Inteligencija mu je u  skladu sa uzrastom. To je važno. Važno je takođe i da su njihove prognoze optimistične, što znači da može da sustigne svoje vršnjake.

Da li on ulazi u interakciju sa vršnjacima sad, s obzirom da mu je teže da se izrazi?
Ulazi u interakciju samo što ne korisit govor, nije navikao da koristi govor. Tako da mu to automatski smanjuje interakciju sa drugom decom. Recimo ovako u igri sve je u redu ali na svaku vrstu obraćanja govorom on se malo povlači jer to od njega traži dodatni napor. Kod kuće, u porodici, sa ljudima koje poznaje on sada ima dobru  interakciju. Najvažnije je da on vežba da ide dalje. Krenuo je u obdanište sa grupom dece standardnog razvoja i ne oseća se razlika osim u govoru. I to bi trebalo u narednih nekoliko meseci da se sredi.

Dakle, jedna važna specifičnost kandidijaze, na koju treba da skrenemo pažnju, je da ako nju dobije malo dete, onda ona ugrožava razvojni period deteta i to je razlika u odnosu na to kad kandidu dobije odrasla osoba?
Na osnovu našeg iskustva može se reči da postoji ta mogućunost. Nije pravilo, ali je vrlo česta pojava. Problem je što su mnogi simptomi, sve dok ne postanu vrlo izraženi, prisutni i kod dece standardnog razvoja. Na osnovu našeg iskustva, mnogi lekari neće blagovremeno prepoznati i dati pravilnu dijagnozu.

Šta je u ishrani bilo najteže, da prilagodite, promenite?
U početku mi je sve bilo problem jer smo morali da potpuno promenimo ishranu. Zdravo smo se hranili i pre kandide, ali trebalo je da čitav niz namirnica ,,savladamo''. Na primer da dođemo do hleba bez kvasca. Rešenje su nam bile heljdine palačinke i novi recepti za hleb sa sodom bikarbonom.

A povrće, meso?
To je sve smeo da jede.

Šta je dobijao od suplemenata?
Uključeni su razni suplementi, probiotik, minerali, vitemani i niz drugih dodataka ishrani koje je doktorka prepisivala.
Pored suplemenata i lečenja kandide vodili smo sina i kod defektologa i logopeda, jer je on imao problema u razvoju i bila je nepohodna stručna terapija. On sada već godinu i po dana ide kod logopeda i defektologa.

Koliko vam je poznato da li postoji neki centar, udruženje u kojem su okupljeni ljudi koji imaju decu sa ovim problemom? Ili neki forum na internetu koji ti je bio od velike koristi?
Ne da ja znam. Možda se pojavilo nešto u međuvremenu. Ja sam ovu celu sliku sklopila od delića, stvarno ne znam kako su drugi roditelji došli do rešenja. A opet i različiti ljudi različito proživljavaju sve ovo. Neko se odluči da sluša stručnjake, često se roditelji odluče da to ne rade.Da nismo radili sve ove terapije on sigurno ne bi progovorio i nikada ne bi ozdravio. Kada sam uvidela koliko je situacija ozbiljna, jako dobro sam sve proučila i samo sam se tome posvetila. Išla sam sa njim na sve terapije, kod logopeda, kod defektologa i sama učila kako da radim sa njim.

Kakva je perspektiva? Da li i dalje pratite kandidu?
Da, svakako. Skoro na svakih mesec dana ili na prvu pojavu simptoma. Jako dobro ga poznajem i vidim tačno kada mu se pojavi neki simptom. Dokle god bude bilo potrebno njegovom imunom sistemu da nauči da se izbori sa kandidom toliko će to trajati, godinu, dve ili tri... Nekoj deci to traje samo par meseci.
Sada mu se kandida duže vremena nije vratila i doktorka je dozvolila da mu uvedemo u ishranu mlečne proizvode, mleko i on nije imao promene u ponašanju.

I topla preporuka, za Logopede Avramović , koji su nam neverovatno mnogo pomogli u celom ovom procesu izlečenja.