Kako smanjiti previsok nivo šećera u krvi: glukoza i glikemički indeks namirnica

Glukoza
Najvažniju količinu energije naš organizam dobija iz glukoze. Normalni nivo glukoze u krvi je 3.9 do 6.1 mmol/l (mili mola po litru). Moguće su povremene oscilasije nivoa šećera - glukoze u krvi i one vode do raznih fizičkih i psihičkih promena u organizmu. Ukoliko su ove oscilacije hronične one vode i do bolesti, od kojih je najčešća - dijabetes.

Kako tačno nastaje dijabetes?
Kada glukoza, kroz proces varenja, dospe u krv, ona se transportuje do ćelija kojima je energija potrebna. Da bi molekul glukoze ušao u ćeliju u kojoj će se razgraditi i osloboditi energiju, neophodan mu je insulin. Insulin je hormon kojeg izlučuje gušterača (pankreas). Insulin počinje da se izlučuje onog trenutka kada se nivo glukoze u krvi poveća. Ukoliko se u krv ne izluči dovoljno insulina, ćelije kojima je potrebna energija nikako ne mogu da iz krvi preuzmu molekule glukoze - ovo stanje se naziva dijabetes.

Zbog nedostatka insulina ćelije ne mogu da preuzmu glukozu, te ceo organizam počinje da oseća slabost i malaksalost. Tada ćelije šalju signal da im je potrebna dodatna energija i dodatne količine glukoze stižu u krvi, ali usled nedovoljnog nivoa insulina ćelije i dalje ne mogu da preuzmu glukozu iz krvi. Organizam povećanu količinu glukoze u krvi, doživljava kao opasnost i uz veliku količinu tečnosti, putem mokraće, počinje uklanjati glukozu iz krvi putem mokraće. Odatle i jedan od simptoma dijabetesa, pojačan osećaj žeđi usled dehidratacije. Ostali simptomi dijabetesa su i obilnije mokrenje, umor i smanjenje telesne težine.

Izvori glukoze
Glukozu dobijamo pre svega iz namirnica bogatih ugljenim hidratima. To su žitarice, voće i povrće, med... Ono što je zanimljivo i važno to je da se neponašaju svi ugljeni hidrati na isti način kada dospeju u naš želudac. Neki ugljeni hidrati, kao što je recimo saharoza (beli šećer), razgradnju i ulazak u krvotok počnu već u ustima.

Sada smo došli do centralne tačke naše priče: a to je brzina podizanja šećera u krvi u zavisnosti od vrste namirnica koja se konzumira. Tako su nastali pojmovi "dobri" i "loši" ugljeni hidrati u zavisnosti od vremena i brzine kojom povećavaju nivo glukoze u krvi i osećaja sitosti koja kod "dobrih" znatno duže traje nego kod "loših".

Da bi se znalo koji su ,,dobri" a koji ,,loši" šećeri uveden je pojam glikemički indeks. Hrana koja poseduje nisku vrednost glikemičkog indeksa utiče na mali porast glukoze u krvi zbog čega ne dolazi do velikih oscilacija nivoa šećera u krvi, a hrana sa visokim GI prouzrokuje suprotan efekat. Unoseći hranu visokog GIa, vrlo brzo povećavamo nivo šećera u krvi što izaziva povećano lučenje insulina i kao rezultat toga pad glukoze u krvi i pojačana potreba ponovo za bilo čim slatkim, što ponovo podiže nivo glukoze, pa nivo inslulina ...

Rešenje ovog problema je krajnje jednostavno i samo se nameće: izbor hrane niskog glikemičkog indeksa! Većina ove hrana je bogata i dijetetskim vlaknima a nakon konzumiranja skokovi šećera u krvi su blagi a osećaj sitosti dugo traje. Koje su to namirnice? Integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, razno semenje, voće i povrće.

Naravno, potpuna slika je malo kompleksnija. Kada se razmatra glikemički indeks određene namirnice treba uzeti u obzir i još neke faktore: prisutnost masnoća (masnoće kao i dijetetska vlakna smanjuju glikemički indeks), kiselost (kiselost takođe smanjuje GI)... Zatim, tu je i način pripreme namirnice, pa način pakovanja... kroz tabele približnih vrednosti GI možemo doći samo do orijentacionih vrednosti.

GI i dijeta za mršavljenje
Poznavanje GI je odličan metod da se drži dijeta - bez dijete. Dovoljno je birati raznovrsne namirnice sa niskim glikemičkim indeksom i od njih praviti raznovrsne kombinacije. Ukoliko vam se jede neka hrana na visokim GIjem - savetujemo da je uvek kombinujte sa hranom sa niskim GI.