Alge - dragoceni dodatak ishrani

Alge su hiljadama godina deo ishrane ljudi. One potiču iz mora i podsećaju nas na mitološki i biološki početak: početak sveukupnog života na planate i početak našeg života na planeti jer i mi smo devet mesecei živeli u slanom, hranljivom tečnom okruženju materice. Krv, koja konstantno kupa naš organizam po sastavu je skoro identična morskoj vodi.

Vrste algi
Alge su svrstane u nekoliko grupa, i to po boji: crvene, smeđe, zelene, plavo-zelene i žuto-zelene. Odlike koje će alge imati zavise od mesta gde rastu, dela spektra sunčeve svetlosti koje transformišu, dubine na kojoj žive...

Riznica minerala
Alge sadrže deset do dvadest puta više minerala od kopnenih biljaka, kao i obilje vitamina i drugih supstanci dragocenih za dobar metabolizam! Neke od algi bukvalno su u stanju da odrastane radioktivne elemente i teške metale iz ljudskog tela.

Osobine i delovanje na organizam
Svaka alga ima svoje specifičnosti, ali sve alge dele neke zajedničke karakteristike. Alge imaju rashlađujuć efekat na organizam, slankast ukus, detoksikujuća svojstva, vlaže organizam koji je suviše suv, razbijaju i transformišu gnoj i sekrete, dobar su diuretik, čiste organizam od radioktivnih rezidua, pospešuju metabolizam vode u organizmu, čiste limfu, čine organizam baznijim/smanjuju kiselost organizma, pokreću rad jetre (jačaju ki energiju jetre), pozitivno deluju na rad tiroidne žlezde. Alge se preporučuju i u programima mršavljenja, kao i za smanjenje holesterola i masnoće u krvi.
Po tradicionalnoj medicini alge kao namirnica imaju ,,potapajuć'' karakter, što znači da energiju tela vode na dole i u dubinu, unutrašnjost. One sadrže želatinozne supstance kao što je algin i agar što posebno pozitivno utiče na pluća i sistem organa za varenje.
Krv sadrži istih stotinu minerala i mikro elemenata kao i morska voda. Pri tom, u algama se svi ovi elementi nalaze u našem organizmu najprihvatljivijoj formi: kao deo biljnog tkiva.  Alge predstavljaju mineralima ubedljivo najbogatiju namirnicu. Najidealniji način na unosite alge jeste kao redovan dodatak u raznim jelima. (5-15 gr dnevno).

Alge i zagađenost mora
Kao i sa kopnenim biljkama, i uostalom bilo kojom drugom namirnicom, i za alge je veoma važno odakle potiču, u koliko su zdravoj sredini rasle. Mnogi delovi okeana zagađeni su, pogotovo teškim metalima. Ukoliko je voda u kojoj alge rastu zagađena, alge ne apsorbuju i magacioniraju štetne materije, već jednimdelom postaju zagađene a jednim delom uspevaju da štetne materije prečiste i razgrade, transformišući ih u neškodljive supstance.

Hranljivost algi u poređenju sa nekim drugim namirnicama
Osim minerala i vitamina, čiji su nenadmašan izvor, alge su odličan izvor i joda, kalcijuma i gvožđa. Na primer: sušene hidžiki, arame i vakame alge sadrže deset puta više kalcijuma nego mleko; hidžiki sadrži osam, vakame četiri puta više gvožđa nego goveđe meso; kombu i arame sadrže i do šest stotina puta više joda nego što prosečno sadrži meso morskih riba. Alge su takođe jedan od retkih dobrih izvora fluora, koji jača zube i kosti (s obzirom da se fluor gubi čak i pri najkraćem kuvanju, ukoliko zbog njega konzumirate alge treba samo da ih potopite i tako sirove pojedete - ukoliko mislite da vam se ukus neće svideti, izaberite neke alge blagog ukusa kao što su arame).

Raznovrsnost
Najčešće su na tržištu prisutne alge japanskog porekla (arame, hidžiki, vakame, kombu) ali proteklih godina pojavio se veliki broj vrlo kvalitetnih algi koje se beru u Americi i Evropi (Ulva species, Postelsia palmaeformis, Fucus species...)

Uvrstite alge u vašu ishranu postepeno
Ukoliko ste osetljivi na količinu soli u ishrani, alge pre konzumiranja isperite.
Alge postepeno, tokom deseta dana, uvedite u ishranu jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi i počne da stvara enzime koji vare morsko povrće. Takođe, možda će vam biti potrebno vreme da se naviknete na njihov ukus i deovanje na organizam.

Priprema algi
Sveže alge samo treba ubrati, isprati i koristiti takve kakve su.
Osušene alge potrebno je držati u zatamnjenoj tegli ili zatamnjenom mestu, negde gde je suvo. Osušene alge mogu trajati godinama. Pre upotrebe sušene alge potopite u vodu. Što duže ih ostavite da se natapaju to će biti lakše za varenje. Tečnost u kojoj su alge bile potopljene nemojte baciti, već je iskoristite (možete je takođe dati i domaćim životinjama ili zaliti biljke njome).
Alge je najbolje kuvati u posudama od keramike, stakla ili nerđajućeg čelika. Eskperimentišitie dodajući alge svojim omiljenim jelima.